Popis pokazao da su Albanci u Srbiji četvrta manjinska zajednica po brojnosti

Popis dokazuje da je albanska nacionalna manjina u proteklih 12 godina diskriminisana, izjavio je predsednik Privremenog organa Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafi.

On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da su konačni rezultati popisa stanovništva iz 2022. godine pokazali da su Albanci po brojnosti četvrta nacionalna manjina u Srbiji.

Za razliku od podataka popisa iz 2011. godine, kada je navedeno da u Srbiji živi ukupno 5.809 Albanaca, podaci popisa od 2022. godine pokazali su da populacija te zajednice broji 61.687 ljudi.

Albanci su bojkotovali prethodni popis 2011. godine, zbog čega se realna brojnost te zajednice nije znala.

Zašto je bojkotvan raniji popis?

Odluka o bojkotu tada je doneta jer su formulari bili štampani ćirilicom na srpskom jeziku. Kao dodatan razlog, predstavnici te zajednice su navodili i nerešene probleme i neispunjene obaveze države prema delu Srbije u kojem je ta zajednica najbrojnija.

Predstavnici Albanaca u Srbiji odlučili su da pozovu na učešće u popisu koji su vlasti u Srbiji sprovele 2022. godine.

Ragmi Mustafi je za RSE podsetio da broj pripadnika nacionalnih manjina definiše i direktno utiče na ostvarivanje njihovih manjinskih prava, izbore i finansiranje.

"U slučaju albanske nacionalne manjine u Srbiji on podrazumeva odgovarajuću participaciju Albanaca u državnim organima i institucijama, odnosno njihovu srazmernu zastupljenost u policiji, pravosuđu, prosveti, zdravstvu, carini, javnim preduzećima... što sada nije slučaj", rekao je Mustafi.

Optužbe za pasivizaciju adresa Albanaca

Politički predstavnici Albanaca godinama su upozoravali na diskriminaciju, što su predstavnici vlasti negirali.

Pred početak popisa 2022. godine, predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi upozorio je na pasivizaciju adresa Albanaca u Preševskoj dolini, na jugu Srbije, gde živi najveći broj Albanaca.

On je u januaru 2021. svojim tvitom izazvao i reakciju nemačke poslanice iz redova Zelenih i izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Viole von Kramon, koja je izrazila svoju zabrinutost.

Arifi je za RSE tada tvrdio da se suspendovanje prebivališta, odnosno zakonska odredba pasivizacije prebivališta lica za koje se utvrdi da ne stanuje na adresi na kojoj je prijavljeno, primenjuje sistemski samo prema albanskoj nacionalnoj manjini.

Predsednik Opštine Preševo: Brisanje prebivališta Albancima u Srbiji moralni zločin

Tadašnja ministarka za lokalnu samoupravu Marija Obradović rekla je za RSE da se u slučaju Albanaca kojima je pasivizirano biračko pravo, radi o tome da njihovo prebivalište nije utvrđeno na adresi koju su prijavili, te da MUP ima pravo da proveri da li ta lica zaista tamo žive.

Veća brojnost, veća prava

Predsednik Privremenog organa Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafi rekao je da je zbog bojkota prethodnog popisa u Preševskoj dolini registrovano tek nekoliko hiljada Albanaca.

On je ocenio da je vlast u Srbiji tu činjenicu "zloupotrebila" prilikom obračuna i isplate transfernih budžetskih sredstava lokalnim samoupravama, nacionalnom savetu i drugim subjektima koji se delimično ili u celosti finansiraju iz budžeta Srbije.

"Ovaj popis dokazuje da je albanska nacionalna manjina u proteklih 12 godina diskriminisana i po tim osnovama na šta smo mi stalno ukazivali, ali vlast nije htela da nas čuje pozivajući se na rezultate popisa iz 2011. godine na kojem mi nismo učestvovali, iako je svima bilo jasno da mi govorimo istinu", rekao je Mustafi za RSE.

On je istakao da se nakon objavljivanja rezultata popisa situacija menja u korist albanske nacionalne majine.

Šta brojke (ne)pokazuju?

Direktor nevladinog Centra za istražvanje i monitoring iz Preševa Kujtim Sadiu ocenio je za RSE da je trebalo i Albance koji žive i rade u inostranstvu popisati kao stanovnike opština u Preševskoj dolini.

Konačni rezultati prošlogodišnjeg popisa koje je objavio Republički zavod za statistiku pokazuju u Srbiji živi 61.687 Albanaca - najviše u Preševu 31.340, Bujanovcu 25.465, Medveđi 905 i Beogradu 857.

Sadriu je kao primer naveo je slučaj svoje porodice.

"Sedam članova moje porodice trenutno živi i radi u Švajcarskoj, ali oni su državljani Srbije i sutra mogu da se vrate u Preševo jer oni nisu mrtvi. Oni imaju srpski pasoš, i lične karte Srbije", objasnio je on.

Sadriu je ocenio da su ljudski resursi najvažniji faktor za privlačenje stranih investitora, ali i za razvoj države.

"Pa vidite šta radi Švajcarska, Nemačka, skandinavske zemlje koje jednostavno dovode ljude sa svih strana sveta. Daju im državljanstva, pristojne plate, pokušavaju na sve načine da ih integrišu u društvo, a naša država sve radi suprotno", rekao je Sadriu.

On ističe i finansijsku dimenziju različitog odnosa prema albanskoj zajednici.

Kako je objasnio, u tom delu Srbije u velikoj meri je prisutno partijsko zapošljavanje, te stoga Albanci nemaju podjednake šanse za posao.

"Svi su kumovi, zetovi i svastike zaposleni po rođačkim partijskim vezama u Beogradu", kazao je Sadriu.

Svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi u javnom sektoru - ustanovama i preduzećima kojima rukovodi država, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Država zapošljava preko 600 hiljada od 2,3 miliona zaposlenih.

Nevladine organizacije i opozicija uputile su mnogobrojne kritike na račun partijskog zapošljavanja u Srbiji.

'Stranka mi je sredila posao': Najave demontaže partijske države u Srbiji

Reformu državnog sistema u Srbiji tražila je i Evropska unija, čijem članstvu Srbija teži.