Dve strane postavile uslove za održavanje novih izbora na severu Kosova

Uslove za održavanje vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova postavili su Vlada Kosova, ali i lokalno srpsko stanovništvo, koje čini većinu u tom regionu.

Raspisivanje izbora se razmatra kao opcija za smirenje situacije na severu Kosova, nakon što su novoizabrani albanski gradonačelnici 26. maja, uz pomoć policije Kosova, ušli u opštinske zgrade, čemu se oštro usprotivilo lokalno stanovništvo.

Za ovakvu situaciju Kosovo je okrivilo Srbiju, odnosno "kriminalne strukture koje podržava Beograd", dok je Srbija krivicu prebacila na zvaničnu Prištinu.

"Vladavina prava je preduslov za slobodne i demokratske izbore, zajedno sa otvorenom i poštenom izbornom kampanjom", kaže za Radio Slobodna Evropa portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryueziu).

"Kriminalne i ekstremističke grupe treba ili hapsiti zbog njihovih napada, ili ih pustiti da odu u Srbiju, odakle ih je dosta i došlo", dodaje on.

Podvlači da je neophodno osigurati učešće Srba na eventualnim novim izborima, kako kandidata tako i onih koji će glasati.

Lokalne izbore u aprilu su bojkotovali građani srpske nacionalnosti, kao i njihovi politički predstavnici uz obrazloženje da nisu ispunjeni njihovi zahtevi oko dobijanja veće autonomije.

Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu, sada ponovo uslovljava izlazak na izbore povlačenjem specijalnih jedinica Policije Kosova sa severa i formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom na osnovu Briselskog sporazuma.

"Prioritetna pitanja koja se moraju rešiti kako bi se smirila situacija na terenu, a koja su ujedno zahtev Srba na severu Kosova i Metohije jesu da Kurtijevi specijalci napuste opštinske zgrade na severu, da lažni gradonačelnici koji nemaju nikakav legitimitet i legalitet ne dolaze u ove zgrade jer ih građani nisu birali, i da se puste na slobodu neosnovano uhapšeni Radoš Petrović i Dušan Obrenović", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Igor Simić, potpredsednik Srpske liste.

Petrović i Obrenović su uhapšeni 29. maja, kada su se Srbi sukobili sa vojnicima KFOR-a (mirovna misija NATO-a na Kosovu). Njima se na teret stavljaju krivična dela "udruživanje radi protivustavnog delovanja, sa ciljem napada na ustavni poredak Kosova, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom" i "napad na službeno lice".

Aleksandar Arsenijević, iz Građanske inicijative Srpski opstanak, takođe smatra da je pre održavanja izbora neophodno povlačenje kosovskih specijalaca.

"Da se povuku specijalci sa severa, da se vrate nadležnosti lokalnoj populaciji, da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština , i da se na kraju ljudi polako, postepeno, uz formiranje ZSO etapno vraćaju u institucije i onda na kraju da se dođe do izbora na kojima bi učestvovala i GI Srpski opstanak", kaže Arsenijević za RSE.

Kosovo je deceniju unazad odbijalo Zajednicu uz obrazloženje da će štetno uticati na unutrašnju funkcionalnost zemlje.

Nakon pritisaka zapadnih zemalja, kosovski premijer Aljbin Kurti je izneo svoju viziju o davanju određenog nivoa samomenažiranja srpskoj zajednici, dok je srpska strana predstavila svoj statut za formiranje Zajednice. Priština i Beograd i dalje pregovaraju oko ove teme.

Šta kažu građani?

Iako se još ne zna da li će srpski politički subjekti učestvovati na eventualnim novim lokalnim izborima, Srđan iz Severne Mitrovice kaže da bi glasao.

"Ja bih izašao na ove izbore, mada ih ne bih smatrao nekim izborima koji su od vitalnog značaja, to su lokalni izbori, za rešavanje lokalnih tehničkih pitanja. Naravno da bi u ovom slučaju došlo do smirivanja (tenzija) … Uslov bi bio da na neki način Srbi dobiju neku nadležnost iz oblasti bezbednosti", kaže Srđan.

Napominje da bi trebali da se obezbede demokratski uslovi za održavanje izbora, odnosno da Beograd "ne vrši pritisak" na građane kako da glasaju.

Zvanični Beograd podržava Srpsku listu od njenog formiranja 2013., koja je na svim kosovskim izborima do sada osvajala preko 90 odsto glasova Srba. Međutim, posmatrači EU su u svojim izveštajima ukazivali da je ova partija monopolizovala politički život Srba.

Bane iz Severne Mitrovice takođe kaže da bi najverovatnije izašao na lokalne izbore, ali napominje da nema nikakvog poverenja u kosovske ili srpske vlasti.

"Sumnjam da će bilo šta da promene ti izbori koji se budu održavali ovde, odnosno biće ono što mislim da je već dogovoreno kao i do sada", navodi on.

Marko bi pak na izbore izašao samo ako se ispune zahtevi Srba sa severa Kosova, odnosno ukoliko se specijalna policija povuče, a njegovi uhapšeni sunarodnici oslobode.

"Do sada svi izbori koji su se organizovali nisu bilo merodavni, tako da mislim ni ovi neće biti nešto specijalno, i iz tog razloga baš bih razmislio o tome", kaže Bane.

Svoj stav da izbori do sada nisu bili "merodavni" objašnjava pritiscima Srpske liste.

"Ako su ljudi prmoravani da moraju da izađu na izbore, onda ti izbori gube na značaju, tako da u tom smislu mislim da definitivno ne bih izašao", poručuje Marko.

Kako obezbediti učešće Srba na izborima?

Violeta Hadžoli (Violleta Haxholli) iz Demokratskog instituta Kosova ocenjuje da su zahtevi Vlade Kosova oko raspisivanja novih izbora legitimni, ali da se ne mogu ostvariti bez međunarodne zajednce.

"Zahtev da se uklone kriminalne grupe sa severa je razuman, ali u tom kontekstu međunarodna zajednica može da učini više, da izvrši veći pritisak na Beograd da povuče kriminalne strukture koje ugrožavaju mir", kaže Hadžoli.

Vlada Kosova, dodaje ona, treba da započne dijalog sa srpskom zajednicom na severu kao i sa njihovim političkim predstavnicima, kako bi se obezbedila mirna i stabilna atmosfera.

"Poruke koje se moraju preneti, trebaju da budu pozitivne, u duhu mira i suživota. Cilj Vlade treba da bude da integriše ovu zajednicu, koliko je to moguće, i odgovori na njene zahteve", kaže Hadžoli.

Ukazuje da aprilski izbori, na kojima je izlaznost bila manja od četiri odsto, nisu imali građanski legitimitet.

"Nelogično je da taj deo zemlje, gde je većinsko srpsko stanovništvo, vode albanski gradonačelnici. Oni nemaju građanski legitimitet", kaže Hadžoli.

Zašto se govori o vanrednim izborima?

Zapadne zemlje su prethodnih dana predložile organizovanje novih izbora kako bi se smirile tenzije na severu Kosova.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je poručila da su novi izbori mogući ukoliko 20 odsto građana upisanih u birački spisak potpiše peticiju. Tada bi se, prema zakonima na Kosovu, pokrenuo proces za raspisivanje novih izbora.

U međuvremenu je premijer Kosova Aljbin Kurti, nakon razgovora sa američkim zvaničnicima, rekao da je "uklanjanje nasilne rulje ispred opštinskih zgrada i puna realizacija Briselskog sporazuma, put ka deeskalaciji do novih izbora".

Potom je 3. juna rekao da ne može biti novih gradonačelnika u četiri opštine na severu bez novih izbora.

Tenzije na severu Kosova su podignute kada je Policija Kosova 26. maja asistirala prilikom ulaska albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, čemu se lokalno srpsko stanovništvo oštro usprotivilo.

U zgradama ove tri opštine su do sada funkcionisali i Privremeni opštinski organi koji rade u sistemu Srbije, a koje Kosovo smatra nelegalnim.

Jedino je u Severnoj Mitrovici fizički odvojena zgrada opštine po kosovskom i srpskom sistemu i zato u ovoj opštini nema protesta.

EU je poručila da od Kosova očekuje da spusti tenzije i odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova.

Pratite blog uživo sa severa Kosova na RSE: