Sankcije za sada zaobilaze Petrohemiju u ruskim rukama
Dok Evropska unija pojačava sankcije Rusiji, u Srbiji najveća naftna kompanija, koja je u ruskom vlasništvu, širi biznis.
Naftna industrija Srbije (NIS), koja je od 2009. u ruskom vlasništu, izbavila se od sankcija prodajom sopstevnog kapitala, što je izvedeno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
Time je iz ruku sankcionisanog ruskog Gaspromnjefta, vlasnika NIS-a, kompanja prešla u ruke takođe Gasproma, ruske kompanije ali iz reda onih koje nisu kažnjene zbog podrške Putinovom režimu.
Početkom juna Gasprom postao je većinski i vlasnik srpskog giganta petrohemijske industrije u procesu započetom krajem 2021. godine. Sistem se tako proširuje, izvan domena uticaja sankcija.
To, međutim, ipak nije oslobodilo brige za budućnost radnike u Pančevu, dvadesetak kilometara od Beograda, gde je sedište Petrohemije.
"Plašimo se da sada nećemo moći da radimo sa zemljama Evropske unije. Šta ćemo ako fabrika stane, jer EU je zabranila poslovanje sa ruskim firmama", rekao je Novica Kocić, predsednik Samostalnog sindikata kompanije Petrohemija za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako stoji na sajtu HIP (Hemijska industrija Pančevo) Petrohemija, glavna tržišta su joj zemlje Evropske unije (EU) i susedne države.
Navodi se da 80 odsto prihoda ostvaruje izvozom. Godišnji kapacitet je 600.000 tona etilena i polietilena, sirovina za proizvodnju plastike i gume.
NIS za RSE potvrdio preuzimanje Petrohemije
U NIS-u su za RSE potvrdili da su 9. juna preuzeli većinsko vlasništvo u Petrohemiji, u skladu sa Ugovorom o strateškom partnerstvu Vlade Srbije i NIS-a od decembra 2021.
"Ugovorom je predviđeno povećanje vlasničkog udela NIS-a u HIP Petrohemiji sa 20,86 odsto na 90 odsto uz obaveze novčane dokapitalizacije u visini od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena", naveli su u NIS-u.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da je rano za prognoze.
"Vreme će pokazati kako će Rusi upravljati i kakve će rezultate imati. Podsećam da je druga mogućnost bila da se Petrohemija ugasi ako je niko ne kupi", navodi Kovačević.
Da bi predupredila sankcije Evropske unije, ruska strana u maju 2022. učinila je transakciju koja je NIS-u omogućila nastavak poslovanja na zapadnom tržištu.
Gasprom njeft, firma pod embargom EU koja je do tada imala više od polovine akcija NIS-a, prodala je deo ruskom Gaspromu koji slobodno radi. Tako je svoj udeo svela na 50 odsto i izgubila većinsko vlasništvo.
Ministarstvo privrede Srbije i Privredna komora nisu odgovorili na upit RSE ovim povodom.
Kada su problemi počeli?
I pored toga što NIS formalno ispunjava uslove za poslovanje u EU, sindikalni lider Petrohemije Novica Kocić je skeptičan.
"Mi pratimo situaciju na tržištu, vidimo da ne idu naši proizvodi. Magacini su nam puni zaliha. A ja znam da naša firma 90 odsto proizvoda izvozi u Evropu", kaže Novica Kocić.
Prošlog decembra usložilo se poslovanje NIS-a, sada vlasnika Petrohemije, jer Srbija po novom paketu sankcija EU Rusiji ne može regionalnim cevovodom JANAF kroz Hrvatsku da transportuje rusku naftu, koja je od invazije Rusije na Ukrajinu činila 23 odsto uvoza.
Sindikati Petrohemije kažu da su problemi sa izvozom počeli nakon izbijanja rata u Ukrajini, posebno od prošlog septembra zbog rasta cena i komplikovane nabavke sirove nafte koja je osnova za proizvodnju.
Podsećaju da je država odlagala okončanje privatizacije predviđeno za početak jula prošle godine, prvo za tri meseca, pa za još tri, kao i da je u decembru odložena za do šest meseci.
Do krize u poslovanju petrohemijskog sektora u Evropi došlo je u julu 2022, kao posledica recesije nakon pandemije korona virusa i nije direktno vezano za ukrajinsku krizu.
Sindikalci smatraju da je transakciju trebalo odložiti do smirivanja ukrajinske krize.
"To nije realno, jer ne može se znati kada će se rat u Ukrajini završiti. Previše bi to bila situacija – šta ako", kaže ekonomista Milan Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za RSE da se država dokazala kao loš vlasnik.
"Što se pre nađe strateški partner, pre se posao oslobađa političkog uticaja. Time se stvaraju i uslovi za razvoj kompanije", dodaje Madžar.
Zeleno svetlo od Evropske unije
Evropska komisija (EK) u septembru 2022, šest meseci nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, odobrila je pripajanje Petrohemije NIS-u uz ocenu da "neće biti štetno po konkurentnost tržišta".
Jedna od zemalja EU u kojoj NIS nesmetano radi i po izbijanju rata u Ukrajini je Rumunija, u kojoj se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa.
U Bugarskoj, još jednoj od država EU, NIS ima mrežu od 34 benzinske pumpe i skladište u Kostinbrodu kod Sofije.
Petrohemija je od maja do decembra 2016. bila u stečaju, potom je država donela plan za reorganizaciju i preuzimanje dugova od oko 100 miliona evra kako bi se našao strateški partner.
Nakon stabilizacije usledilo je bolje poslovanje, pa finansijski izveštaji pokazuju da je u 2022. imala dobit 3,4 miliona evra, 2021. 46,8 miliona evra, a 2020. godine 903 hiljade evra.
Primedba sindikata, kako kažu, je to što su preko medija saznali da je privatizacija završena.
"Ostaje nam da sačekamo novo rukovodstvo. Mi moramo da radimo, pa ćemo videti kako će biti", zaključio je Novica Kocić, predsednik Samostalnog sindikata Petrohemije.
Radnici Petrohemije u aprilu su održali štrajk tražeći povećanje plata za 10 odsto, kao i da se u garantovane zarade od oko 315 evra uvrste povremeni dodaci koji bi im duplirali dohodak.
I NIS i Petrohemija među značajnim izvoznicima
Na listi Ministarstva finansija, HIP Petrohemija u 2022. bila je na desetom mestu najvećih izvoznika Srbije sa 241,5 miliona evra.
Njen novi vlasnik NIS je na četvrtom mestu sa izvozom od 484,2 miliona evra u periodu od januara do septembra 2022.
Prema dostupnim kompanijskim podacima, NIS izvozi naftne derivate i u zemlje Evropske unije.
Pretrohemija kontinuirano od NIS-a dobija dovoljne količine primarnog benzina, koji je osnovna sirovina za njenu proizvodnju.
Inače, rafinerija NIS-a u Pancevu i pogon Petrohemije povezani su cevovodom kojim joj stižu potrebni derivati.