Rama kaže da je 'razvlačenje' sa formiranjem Zajednice na Kosovu strateška greška

Premijer Albanije Edi Rama rekao je 7. jula u Beogradu da smatra da je "razvlačenje" sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu strateška greška.

"Isto je i strateška greška da se i dalje odugovlači sa uspostavljanjem uslova za Srbe da sprovode svoja verska prava i da crkva funkcioniše u okviru Ustava Kosova", rekao je on.

Rama je to rekao na konferenciji za novinare u Beogradu nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Rama je prethodnih dana obilazio države Zapadnog Balkana, posetio je Skoplje i Prištinu, a nakon Sarajeva došao u Podgoricu i Beograd.

Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.

Rama je dodao, govoreći o situaciji na Kosovu, da je greška i "insistiranje" da albanski gradonačelnici na severu Kosova ostaju u opštinskim zgradama.

"Ja sam to rekao javno i ovde to ponavljam", rekao je Rama dodajući i da očekuje da će, sa srpske strane, biti obezbeđeno učešće Srba na izborima, kada se stvore uslovi.

Krajem maja kada su novi albanski gradonačelnici Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade, usprkos protivljenju lokalnih Srba koji su bojkotovali izbore, došlo je do tenzija na severu Kosova.

Evropska unija i druge zapadne zemlje traže hitnu deeskalaciju situacije, održavanje novih izbora i povratak dijalogu o normalizaciji odnosa.

Rama je naveo da želi da bude upoznat sa idejom predsednika Srbije o zahtevu da se sazove hitna sednica Saveta bezbednosti UN zbog situacije na Kosovu.

"Ne znam šta predsednik misli kada kaže da Savet bezbednosti mora da se bavi pitanjem severa Kosova, mogu o tome da razgovaram kada steknem jasnu predstavu", rekao je Rama.

Vučić rekao je 6. jula na konferenciji za novinare rekao da će tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) zbog situacije na Kosovu.

On je tada rekao da će tražiti od Saveta bezbednosti da "pokrene hitne mere" da bi zaštitio Srbe na Kosovu.

Rama je rekao i da će on i Vučić izbegavati da javno izražavaju razmimoilaženja u stavovima oko Kosova.

"Imamo prilike da ih razmenimo i to je dovoljno", rekao je on.

Ovaj stav izneo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da neće detaljno govoriti o "neretko različitim pogledima o situaciji na Kosovu".

Rama i Vučić o Raminom nacrtu Zajednice na Kosovu

Rama je na pitanje novinara govorio i o predlogu koji je izneo ranije o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

On je 7. juna predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu prosledio nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Rama je rekao da taj predlog nije nešto što je bilo nužno da dve strane razmotre, ali da mu je žao što predlog nije shvaćen kao doprinos.

"Ja ga smatram pozitivnim doprinosom", rekao je on dodajući da za Kosovo to nema "nikakvu vrednost".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je na konferenciji za novinare stav da "ne postoji niko je zadužen za statut (Zajednice opština sa srpskom većinom) sem srpskog upravljačkog tima".

Vučić je rekao da nije video spomenuti predlog Edija Rame, ali da Zajednica mora biti u skladu sa onim što je potpisano.

Rama i Vučić o 'kumovima' sporazuma Kosova i Srbije

Premijer Albanije rekao da je po završetku konferencije da je poslao svoj predlog Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom Nemačkoj i Francuskoj, za koje je rekao da su "kumovi sporazuma" između Srbije i Kosova.

Vučić je na to odgovorio da "u Srbiji ljudi sami biraju kumove", ističući da "Statut (Zajednice) jedino Srbija može da predloži jer je tako po Briselskom sporazumu".

Sporazum o putu normalizacije Kosova i Srbije su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti prihvatili krajem februara u Briselu, a Aneks o primeni Sporazuma dogovoren je 18. marta u Ohridu.

Dokument je poznatiji kao francusko-nemački plan.

Razgovori o Otvorenom Balkanu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je između Srbije i Albanije "značajno uvećana trgovinska razmena" koja se poklapa sa inicijativom "Otvoreni Balkan" i boljim odnosima dve zemlje.

"Mi ćemo i u narednom periodu imati zajedničke sastanke u okviru inicijative Otvoreni Balkan", rekao je Vučić.

Ova inicijativa, koja se prvobitno zvala Mini Šengen, pokrenuta je 10. oktobra 2019. godine u Novom Sadu. Potpisali su je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.

Rama je, sa druge strane, rekao da su Vučić i on imali opsežne razgovore o Berlinskom procesu.

"Smatram da bismo mogli da napravimo novi plan kako bi Evropska komisija mogla da napravi paket finansiranja Zapadnog Balkana", rekao je Rama.

Rama je ranije najavio da će Tirana u oktobru biti domaćin narednog samita u okviru Berlinskog procesa.

Berlinski proces je međuvladina inicijativa čiji je cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrednosti. Osnovan je 2014. godine na inicijativu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel.

Sa druge strane, Rama je 23. juna upozorio na kraj Otvorenog Balkana, kada je na konferenciji za novinare najavio "zamrzavanje" odnosa sa Srbijom zbog hapšenja trojice kosovskih policajaca. Oni su u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode.

Rama je 1. jula za Euronews Albanija rekao da je ova inicijativa stvorena za unapređenje Berlinskog procesa i, prema njegovim rečima, ta misija je i ostvarena.

Povodom ove Ramine izjave, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da "ne može da veruje da je on (Rama) rekao tako nešto".