Svi zahtevi za smenu Aleksandra Vulina

Afere i zahtevi za smenu prate direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, čiji je koalicioni partner.

Vulin je deceniju na političkim funkcijama - od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske tajne službe.

Kao direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Sjedinjene Države stavile su ga u julu na listu sankcija zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom i zbog veza sa Rusijom.

Uprkos zahtevima dela opozicionih stranaka za njegovom smenom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je Vulinu "mandat produžen".

Šta kaže predsednik Srbije?

Vulina je na čelo BIA postavila Vlada Srbije u decembru 2022. godine.

Iako, prema zakonu, odluku o Vulinovom razrešenju takođe donosi Vlada, o tome je u javnosti govorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Komentarišući pisanja medija da će Vulin "uskoro biti smenjen", Vučić je izjavio da je "možda planirao" da smeni direktora BIA, ali da "sada ne može".

On je 17. septembra za Televiziju Pink rekao da su Vulinu takvi navodi "produžili mandat".

"Nemamo nikakvu ulogu u zvaničnim kadrovskim odlukama Srbije", naveli su za Radio Slobodna Evropa u Ambasadi SAD u Beogradu, komentarišući Vučićevu izjavu i dodali da "sankcije govore same za sebe".

Kako se navodi u obrazloženju sankcija, SAD Vulina smatraju odgovornim za "koruptivna i destabilizujuća dela koja su takođe omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu".

Direktne kontakte sa ruskim zvaničnicima Vulin je nastavio da održava i nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Poslednji put, kako su preneli ruski državni mediji, bio je u Moskvi 24. maja kao predstavnik Srbije na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji.

Vulin je boravio u Moskvi i u avgustu 2022. kao ministar policije.

Tada je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu preneo da je Srbija jedina zemlja koja nije postala deo "antiruske histerije".

Predsednik Srbije je ranije poručio da su sankcije Vulinu njegova odgovornost jer "nije uveo sankcije Rusiji".

"Da sam samo dan pre toga najavio uvođenje sankcija Rusiji, Vulinu ne bi bile uvedene sankcije", rekao je Vučić 13. jula.

Srbija, iako država kandidat za članstvo u EU, nije se uskladila sa sankcijama prema Rusiji.

Na to su je u više navrata pozivali i Brisel i Vašington.

Vulin je, inače, najviši zvaničnik Srbije koji je stavljen na listu američkih sankcija od kako je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine.

O sankcijama SAD se nije oglašavao u javnosti. Njegova stranka, Pokret socijalista, osudila je sankcije i iznela niz optužbi na račun SAD.

Afera 'Jovanjica'

Više opozicionih parlamentarnih stranaka zatražilo je Vulinovu smenu odmah nakon što su vlasti SAD saopštile da su Vulina stavile na listu sankcionisanih lica.

Tada je zatraženo i da policija i tužilaštvo pokrenu istragu povodom navoda američkog Ministarstva finansija da je Vulin umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne aktivnosti povezane sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.

Reagujući na stavljanje Vulina pod sankcije SAD, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da sankcije "nemaju nikakve veze sa trgovinom oružjem ili drogom".

"On sa tim ima veze kao i svako ko je ministar policije ili direktor BIA. Ako dostave bilo kakvu relevantnu informaciju, mi ćemo procesuirati Vulina", izjavio je Vučić 13. jula za Televiziju Pink.

Ono zbog čega je Vulin u zemlji bio na meti kritika, pre svega opozicije, jeste njegovo pojavljivanje na plantaži organske hrane "Jovanjica" na kojoj je 2019. godine pronađena tona i po marihuane.

"Jovanjicu" je posetio četiri godine ranije, 2015. godine, kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa rukovodstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kada je na "Jovanjici" otkrivena marihuana, Vulin je rekao da nije 2015. mogao da zna šta će se dešavati četiri godine kasnije.

Vulin je to rekao u novembru 2019. u Skupštini Srbije dodajući da je na "Jovanjici" brao paradajz i rotkvice.

Zbog slučaja "Jovanjica" pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal se vode dva sudska postupka.

Optužnica u predmetu "Jovanjica 2" uglavnom tereti pripadnike policije, BIA i Vojno-obaveštajne agencije za pružanje zaštite prvooptuženom Predragu Koluviji, vlasniku imanja "Jovanjica", na kom je pronađena plantaža marihuane.

Navodne veze sa trgovcem oružjem

Američko ministarstvo finansija, u obrazloženju odluke o sankcijama protiv Vulina, navodi i da je "održavao odnos na obostranu korist sa srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica".

Nije dato više detalja o navodnim vezama Tešića sa Vulinom.

Slobodan Tešić je pod američkim sankcijama od 2017. godine, sa četiri kompanije koje se dovode u vezu sa njim.

Opisan je kao "jedan od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu".

Sumnjiči se za nelegalnu trgovinu oružjem sa više država, kao i za podmićivanje.

Vulinovo ime na suđenju kriminalnom klanu

Vulinovo ime se dva puta pojavilo tokom postupka kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Prvo su u julu 2021. pojedini mediji objavili deo iskaza Marka Miljkovića u kom je Vulina označio kao jednog od "podstrekivača" te kriminalne grupe.

Miljković je u iskazu navodno rekao da je Vulin bio veza između Veljka Belivuka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vulin, koji je tada bio na poziciji ministra unutrašnjih poslova, demantovao je navode Miljkovića rekavši da su u pitanju "ucene".

Reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je u intervjuu za televiziju Pink 24. jula rekao da Belivuka ili Miljkovića nikada nije "ni čuo, ni video", kao i da je spreman da svoj iskaz dokaže na poligrafu.

Miljković je iste navode o vezama klana sa Vulinom i Vučićem ponovio i na suđenju u oktobru 2022.

Belivuk i Miljković su uhapšeni u februaru 2022. godine i terete se za najteža krivična dela, ubistva, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja.

Afera 'Tetka iz Kanade'

Vulin je u javnosti u Srbiji poznat i po aferi "tetka iz Kanade".

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK objavila je 2017. godine da Vulin nije mogao da objasni Agenciji za borbu protiv korupcije odakle mu 200.000 evra za kupovinu stana u centru Beograda.

Stan je kupio 2012. godine.

Te godine je Srpska napredna stranka, sa Vulinovim Pokretom socijalista u koaliciji, na izborima osvojila vlast u Srbiji.

Ostavku Vulina zbog ove afere zatražio je lider desno orijentisanog parlamentarnog Pokreta Dveri, Boško Obradović.

Obradović je zahtev za smenu obrazložio time da Vulin, kako je rekao, "ne može da dokaže poreklo svoje imovine".

Objašnjavajući kako je došao do 200.000 evra za stan, Vulin je 2017. godine, kao tadašnji ministar odbrane, rekao da mu ih je "pozajmila ženina tetka iz Kanade".

Upitan kako je uneo novac u zemlju, odgovorio je "devet po devet hiljada". Po zakonima Srbije, iznos veći od 10.000 evra mora da se prijavi na granici.

Agencija za borbu protiv korupcije je izveštaj o poreklu Vulinove imovine prosledila Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je 2017. odlučilo da nema osnova za vođenje postupka.

Slučaj je odbačen i pred Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu.

Zahtevi protesta 'Srbija protiv nasilja'

Ime Aleksandra Vulina na čelu BIA je ono koje se pominje na svakom protestu "Srbija protiv nasilja" koji se od maja na poziv dela opozicije organizuju u gradovima širom Srbije.

Organizatori i učesnici pozivaju na njegovu smenu nezadovoljni načinom na koji je vlast reagovala na dva masovna ubistva početkom maja, u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i okolini Mladenovca.

U tim pucnjavama stradalo je 19 ljudi, mahom dece.

Osim smene Vulina, na protestima je tražena i smena Bratislava Gašića, sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova.

Predsednica Vlade Ana Brnabić je 21. juna na sednici Skupštine izjavila da neće predložiti smenu ni Vulina, ni Gašića.

Kritike suseda

Vulin je promoter takozvanog koncepta "srpskog sveta", koji su susdene države prepoznale kao nastavak srpske ratne politike devedesetih u toku krvavog raspada bivše Jugoslavije.

Specijal RSE: 100 godina Jugoslavije

"Vučić treba da stvara srpski svet. Beograd mora da u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba", rekao je Vulin septembra 2020.

Nakon toga taj termin je koristio više puta.

Zvaničnici zemalja regiona su u julu 2021. tražili od Aleksandra Vučića da se ogradi od Vulinovih izjava.

Vučić je na to odgovorio da je reč o "napadu na Srbiju, ne na Vulina".

U Hrvatskoj je Vulin od 2018. proglašen "nepoželjnom osobom" zbog uvreda na račun te države i njenih zvaničnika.

Pohvalno je govorio o bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, kom je pred Haškim tribunalom suđeno za ratne zločine.

Zalagao se i za podizanje spomenika Miloševiću koji je umro 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala.

Specijal RSE: Zaostavština Miloševića 20 godina od ekstradicije u Hag

U junu 2003. godine, Vulin je učestvovao i na protestima protiv hapšenja Veselina Šljivančanina, koji je kasnije u Hagu osuđen za ratne zločine u Hrvatskoj.

Na političkoj sceni Srbije je od 1990. godine, kao jedan od osnivača Jugoslovenske levice, stranke supruge bivšeg predsednika Srbije Mirjane Marković.