Puno priče malo podataka o nestašici medicinskog materijala na severu Kosova 

Dok izlazi iz okruga Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, N.N. iz ovog grada na severu Kosova u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) negoduje kako je primorana da sama kupuje lekove i da niko ne pita "ima li se para za sve to". 

"Nedostaju antibiotici, infuzije. Deca su mi imala virus, tako da smo mi kao roditelji od svog novca morali sami da kupujemo (lekove), kako znamo i umemo", priča ova sagovornica RSE uz zahtev da joj se ne otkriva identitet.  

Još jedna meštanka Severne Mitrovice ukazuje na problem oko snabdevanja lekovima, ali ne želi da joj se javno objavi ime i prezime. 

"Apoteke nemaju lekove, ne dovoze se iz Srbije više. Mi smo prinuđeni da idemo u Rašku, u Kraljevo (gradovi u Srbiji) da uzimamo lekove na recept. I šta nam to vredi (lekovi na recept) kada moraš platiti put u jednom pravcu 500 dinara (oko četiri eura)", navodi ona.     

U srpskom sistemu se određeni broj lekova finansira iz sredstava zdravstvenog osiguranja, odnosno pacijenti u apotekama mogu da ih podignu besplatno na recept lekara.

Zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije a kosovski Srbi imaju zdravstveno osiguranje Srbije, pa tako koriste i beneficije besplatnih lekova.  

A da lekova i medicinskog materijala nema već neko vreme ukazuju i čelnici zdravstvenih institucija u srpskim sredinama na Kosovu i upozoravaju na "humanitarnu krizu" jer im kosovske vlasti "zabranjuju" uvoz iz Srbije. 

S druge strane, iz Ministarstva zdravlja Kosova u odgovoru za RSE demantuju ove navode i tvrde da je "svaki zahtev za donaciju zdravstvenim ustanovama u opštinama sa srpskom većinom odobren bez odlaganja". 

Šta kažu iz zdravstvenih ustanova? 

RSE je 9. i 10. oktobra pokušao da dobije izjavu od direktora Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici Zlatana Eleka o nestašici lekova i medicinskog materijala, ali bezuspešno.

Na telefon se javio jednom i rekao da je već davao izjave na tu temu, te da se pozovemo na njih. Na insistiranje da ipak odgovori na nekoliko pitanja RSE, Elek je rekao "pozovite kasnije" i više se nije javljao niti odgovarao na poruke. 

On je 8. oktobra za Javni servis Srbije (RTS) rekao kako je problem sa uvozom lekova nastao pre oko dve godine, "kada je na vlast došao premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti". 

Objasnio je kako je poslednja nabavka lekova i materijala obavljena 2021. godine, te da i danas koriste zalihe te nabavke. 

"Zadnja dva pokušaja (nabavke) su bila osuđena na propast, u smislu da su lekovi bili vraćeni u vrednosti od 600.000 eura. Navodno nemaju uputstvo za korišćenje na albanskom jeziku", rekao je Elek za RTS. 

Nije objasnio raniju praksu uvoza lekova iz Srbije na Kosovo. 

RSE nije uspeo da dobije izjavu ni od Bratislava Lazića, direktora Kliničko bolničkog centra u Gračanici, opštini sa srpskom većinom kod Prištine. 

Bez infuzija, fiziološkog rastvora, igli? 

Dostupna je bila direktorka Doma zdravlja u Gračanici, Mirjana Dimitrijević, koja je rekla da njihovi dobavljači u poslednje dve godine imaju problem da dobiju dozvolu za uvoz od strane nadležnih kosovskih institucija.

Nije mogla da kaže šta je tačno sporno. 

"Mi ne možemo da utičemo na te dozvole, to traže dobavljači koji nam dostavljaju te lekove ali postoji problem jer oni nama ništa ne mogu da isporuče", rekla je Dimitrijević za RSE. 

Istakla je i kako strahuje da će uskoro ostati potpuno bez lekova i materijala i da neće moći da pružaju nikakvu vrstu zdravstvene zaštite. 

RSE je razgovarao i sa nekima od meštana Gračanice, koji su potvrdili nestašicu lekova i drugog materijala. 

"Ni pre nisu imali lekove ali sada nemaju ništa. Ne daj bože da se čovek razboli, ovo je strašno", reči su Dragana iz Gračanice. 

RSE je takođe iz nekoliko svojih izvora u bolnicama i Domovima zdravlja severno i južno od Ibra potvrdio da su im zalihe pri kraju, te da se primaju samo hitni slučajevi jer pacijentima nemaju čime da pruže zdravstvene usluge. 

Nisu želeli javno da govore na ovu temu ali su ustvrdili da, pored ostalog, nemaju citostatike, vakcine za učenike osnovnih škola, kiseonik, infuzije, rastvor za infuzije, igle i drugi materijal. 

Šta kaže kosovsko Ministarstvo zdravlja? 

Ministarstvo zdravlja Vlade Kosova tvrdi da nije odbijen nijedan zahtev "za donaciju" iz Srbije u srpskim sredinama na Kosovu, uključujući i one koji se odnose na donaciju kiseonika, lekova i medicinsku opremu. 

Vlada Kosova je 14. jula zabranila uvoz robe poreklom iz Srbije zbog "bezbednosnih" razloga ali iz Ministarstva zdravlja navode da su pravljeni "izuzeci" kada su u pitanju "donacije" za zdravstvene institucije. 

Dodaju da su se medicinski proizvodi iz Srbije uvozili i dok su granični prelazi na severu Kosova bili zatvoreni usled raznih političkih kriza. 

Kako bi potkrepilo svoje tvrdnje, Ministarstvo zdravlja Kosova je navelo da je 10. januara 2023. odobrena "donacija" kompaniji Farmalogist da uveze medicinske proizvode u Severnu Mitrovicu. Potom je kompaniji "Prizma Trade" 6. marta takođe odobrena "donacija" za Severnu Mitrovicu, a onda i 10. maja. 

Potom je, prema tvrdnjama kosovskog Ministarstva zdravlja, 14. juna Farmalogistu odobrena "donacija" za Severnu Mitrovicu i još dve opštine sa srpskom većinom južno od Ibra - Gračanicu i Pasjane. 

Farmalogist i Prizma Trade su kompanije iz Srbije koje se bave distribucijom lekova, medicinskog materijala i instrumentima zdravstvenim ustanovama. 

Iz Ministarstva zdravlja Kosova podvlače i da će "nastaviti snabdevanje u svakom trenutku na zahtev zdravstvenih institucija koje se nalaze širom zemlje bez izuzetka". 

"Snabdevanje zdravstvenih ustanova na nivou zemlje, bez izuzetka, vrši se prema planu i zahtevima zdravstvenih ustanova preko sistema za upravljanje farmaceutskim zalihama", navode iz resornog Ministarstva zdravlja i dodaju da su do sada imali zahteve iz Parteša, Raniluga i Gračanice. To su tri od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra. 

Kosovski i srpski zdravstveni sistemi se ne prepoznaju i nemaju nikakvu saradnju. Međutim, pri opštinama sa srpskom većinom, koje rade u sistemu Kosova, funkcionišu direktorijati za zdravstvo koji sarađuju sa resornim kosovskim Ministarstvom.

Kako rade zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu? 

Zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije pod okriljem Ministarstva zdravlja Vlade Srbije. Lekove ili drugi medicinski materijal im dostavljaju uglavnom dobavljači koji posluju na teritoriji Srbije. 

RSE se obratio kompanijama Farmalogist i Prizma Trade, dobavljačima lekova i medicinskog materijala iz Srbije koje je pomenulo Ministarstvo zdravlja Kosova. Međutim, oni do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili da li im je zabranjena ili dozvoljena dostava lekova zdravstvenim institucijama u srpskim sredinama na Kosovu.  

Na osnovu zakona na Kosovu, za uvoz medicinskih proizvoda ili opreme neophodna je pisana dozvola izdata od strane Kosovske agencija za medicinske proizvode. 

RSE se obratio ovoj Aganciji sa upitom da li je neko od dobavljača medicniskih proizvoda za zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu tražio dozvolu za uvoz lekova ili materijala i kakva je procedura. Odgovor nije stigao. 

Kakva je situacija u privatnim apotekama? 

Iz nekoliko privatnih apoteka u Severnoj Mitrovici su za RSE potvrdili da je u poslednjih 20-ak dana povećana potražnja svih medicinskih proizvoda usled "nestašice" u zdravstvenim institucijama. 

"Povećana je potražnja, od raznih lekova do fiziološkog rastvora (rastvor za infuziju)", navela je radnica jedne apoteke u Severnoj Mitrovici, koja nije želela da se otkrije njen identitet ili o kojoj apoteci je reč. 

Dodaje da su za sada "solidno opremljeni" a na pitanje odakle uvoze kaže "kako se snađemo".  

Kosovo je u protekle dve godine sprovelo nekoliko akcija sa ciljem sprečavanja krijumčarenja lekova iz Srbije. 

Sredinom oktobra 2021. godine je došlo i do sukoba između policije Kosova i meštana Severne Mitrovice i Zvečana, kada je izvršena inspekcija u nekoliko lokalnih apoteka. 

Policija je upotrebila i suzavac kako bi rasterala demonstrante, dok je premijer Kosova Aljbin Kurti rekao da će se akcije protiv krijumčarenja nastaviti. 

Osim apoteka, tog dana su pretresene i druge lokacije na kojima je zaplenjena krijumčarena roba. 

U međuvremenu je 5. jula britanska poslanica Ališa Kerns (Alicia Kearns) iznela tvrdnje da se iz Srbije na Kosovo švercuje oružje vozilima Hitne pomoći, te da se skladišti u crkvenim prostorijama.  

KFOR (vojna misija NATO-a na Kosovu) je tada saopštio da nije pronašao dokaze za ove tvrdnje, dok je Kosovo reklo da "radi na proveri informacija".

Potom su kosovske vlasti saopštile da je 25. septembra, dan nakon napada na policiju Kosova u Banjskoj na severu Kosova, u istoimenom manastiru pronađeno oružje. Iz Eparhije raško prizrenske su naveli da se radi o "ostacima" oružja koje je koristila naoružana uniformisana grupa Srba tokom napada.