SAD se zalažu za rešenje s dve države za izraelsko-palestinski sukob

Associated Press

S ulaskom tronedeljnog rata Izraela i Hamasa u, kako kaže izraelski premijer Benjamin Netanjahu, "dugu i tešku" novu fazu, predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) poziva izraelske i arapske lidere da dobro razmisle o posleratnoj realnosti.

U toj realnost, kako tvrdi američki predsednik, prioritet bi trebalo da bude konačno pronalaženje sporazuma o dugo traženom rešenju dve države za izraelsko-palestinski sukob.

"Nema povratka na status kvo kakav je bio 6. oktobra", rekao je Bajden novinarima, misleći na dan uoči napada militanata Hamasa na Izrael koji je pokrenuo poslednji rat. Bela kuća kaže da je Bajden istu poruku direktno preneo Netanjahuu tokom telefonskog razgovora prošle nedelje.

"To takođe znači da kada se ova kriza završi, mora postojati vizija onoga što će uslediti, a po našem mišljenju to mora biti rešenje dve države", rekao je Bajden.

Za rešenje dve države – po kojem bi Izrael koegzistirao s nezavisnom palestinskom državom – decenijama su se zalagali američki predsednici i diplomate na Bliskom istoku. Ono je odloženo do daljnjeg kada su 2014. propali poslednji napori na mirovnim pregovorima koje su predvodile SAD, usled neslaganja oko izraelskih naselja na palestinskim teritorijama, oslobađanja palestinskih zatvorenika i drugih pitanja.

Palestinska državnost je nešto čime se Bajden retko bavio na početku svog mandata. Tokom prošlogodišnje posete Zapadnoj obali, Bajden je rekao da "teren nije zreo" za nove pokušaje postizanja trajnog mira, iako je Palestincima ponovio dugogodišnju američku podršku palestinskoj državnosti.

Pratite naš blog uživo o ratu Izraela i Hamasa

Sada, u vreme povećane zabrinutosti da bi rat Izraela i Hamasa mogao da preraste u širi regionalni sukob, Bajden je počeo da naglašava da jednom kada prestanu bombardovanje i borbe, rad ka palestinskoj državi više ne treba ignorisati.

Donedavno je Bajden mnogo više stavljao naglasak na, kako je njegova administracija videla, lakše ostvarivu ambiciju normalizacije odnosa Izraela i njegovih arapskih suseda, nego na ponovno pokretanje mirovnih pregovora.

Čak ni njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan (Jake Sullivan) u podužem eseju napisanom neposredno pre napada 7. oktobra u kojem opisuje Bajdenove globalne spoljnopolitičke napore, nije pominjao palestinsku državnost. U novoj verziji eseja za časopis Forin afers (Goreign Affairs) objavljenom na internetu, Salivan je napisao da je administracija "posvećena rešenju dve države". Zvaničnik Bele kuće takođe kaže da su razgovori o normalizaciji uvek uključivali značajne predloge u prilog Palestinaca.

Na putu Bajdenove posleratne vizije ne manjka prepreka. Nezavisna palestinska država na Zapadnoj obali i Gazi nije prihvatljiva za izraelsku krajnje desnu vladu. Neefikasna Palestinska uprava kontroliše delove Zapadne obale i ima mali kredibilitet među stanovništvom kojim upravlja. Istovremeno, dolaze i predsednički izbori u SAD zbog kojih Bajden nije idealni posrednik u 2024. godini.

Aron Dejvid Miler (Aaron David Miller), koji je bio savetnik za pitanja Bliskog istoka u demokratskim i republikanskim administracijama, rekao je da je Bajdenov nedavni naglasak na rešenju dve države ambiciozan.

"Šanse su veoma, veoma male", rekao je on. "To je u suštini nemoguća misija."

Ipak, Bajden je poslednjih dana pokrenuo to pitanje u razgovorima s drugim liderima. Bajden i egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi su tokom telefonskog razgovora u nedelju razgovarali o postavljanju uslova "za trajni i održivi mir na Bliskom istoku koji uključuje uspostavljanje palestinske države", navodi Bela kuća.

Poziv na rešenje dve države spomenut je u subotu na samitu Republikanske jevrejske koalicije u Las Vegasu, gde su kandidati iz Republikanske partije kritikovali Bajdenovu politiku prema Izraela i, kako tvrde, neuspeh demokrata da u dovoljnoj meri osude antisemitizam širom SAD. Jedna od kandidata za republikansku predsedničku nominaciju, biotehnološki preduzetnik Vivek Ramasvami (Ramaswamy), rekao je da bi Izrael trebalo slobodno da odustane od "mita o rešenju dve države".

Bela kuća je svesna da su Bajdenovi pozivi na rešenje dve države ambiciozni i da možda nisu ostvarivi u bliskoj budućnosti, rekao je zvaničnik Bele kuće koji nije bio ovlašćen da javno govori o internim raspravama i koji je govorio pod uslovom anonimnosti. Takođe postoji uviđanje da je Netanjahuova vlada, suočena s reakcijom javnosti zbog neuspeha da spreči napad Hamasa, fokusirana na svoje operacije protiv Hamasa i da ne pridaje mnogo pažnje Bajdenovim pričama o palestinskoj državnosti.

Ipak, Bajden veruje da je važno za njega i njegov tim da prenesu "nadu" i jasno stave do znanja da njegova administracija podržava palestinsku državu, rekao je zvaničnik.

Denis Ros (Dennis Ross), pregovarač u mirovnom procesu u administracijama Džordža Buša starijeg (George H. W. Bush) i Bila Klintona (Bill Clinton), rekao je da je važno početi planiranje daljeg puta, iako se sadašnjem sukobu ne nazire kraj.

"Ne možete da se vratite na tačku u kojoj možete da ignorišete pitanje Palestinaca", rekao je Ros. "To nije beznadežno. Kada prevaziđete ovo, nije beznadežno."

Obnovljeni pozivi na palestinsku državnost takođe dolaze u vreme kada palestinsko-američke grupe, organizacije koje zastupaju muslimane i neke demokrate izražavaju nezadovoljstvo što Bajden nastavlja da daje punu podršku Izraelu dok se povećava broj mrtvih Palestinaca i pogoršava humanitarna kriza u Gazi.

"Ne radi se o nečijoj veri", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi (John Kirby). "Radi se o pronalaženju budućnosti za Bliski istok koji je kooperativniji, stabilniji, bezbedniji, u kojoj je Izrael više integrisan u region i mi ne odustajemo od toga".

Bajden je izrazio zabrinutost zbog pogoršanja uslova u kojima se nalaze nedužni civili u Gazi. Međutim, njegovo insistiranje da neće diktirati kako da izraelske snage sprovode svoje operacije moglo bi da zakomplikuje njegovu mogućnost da zadrži kredibilitet nepristrasnog posrednika. Muslimanski lideri u SAD na privatnom sastanku u Beloj kući s Bajdenom i njegovim glavnim saradnicima prošle nedelje pozvali su predsednika da pozove na prekid vatre.

Učesnici sastanka su takođe rekli Bajdenu da njegovo ćutanje o, kako smatraju, izraelskom kolektivnom kažnjavanju nevinih civila u Gazi potkopava njegov status kod Amerikanaca arapskog porekla i muslimana, uključujući i u saveznim državama koje bi mogle da imaju veliki uticaj na izbore 2024.

Takođe su izrazili zabrinutost Bajdenu zbog njegove izjave da "nema poverenja" u broj umrlih u Gazi zato što te podatke iznosi Ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas. To ministarstvo navodi da je više od 8.000 ljudi, uglavnom žena i maloletnika, ubijeno u Gazi. Više od 1.400 ljudi je poginulo na izraelskoj strani, uglavnom civila ubijenih tokom početnog napada Hamasa.

Rami Našašibi (Nashashibi), osnivač Muslimanske akcione mreže u Čikagu koji je učestvovao na sastanku, naveo je da je Bajdenu rekao da je njegova izjava o broju poginulih u Gazi delovala "dehumanizujuće". Našašibi je dodao da su on i drugi učesnici rekli predsedniku da je njegova izjava posebno uznemirujuća jer je Bajden tokom svog mandata pokazao duboku empatiju prema ljudima koji pate.

"Ja sam mu rekao veoma direktno, a i drugi u prostoriji su to uradili na način za koji mislim da se čulo i priznalo", rekao je Našašibi.

Obnovljeno zalaganje za državnost Bajden bi mogao da istakne kao znak svoje posvećenosti palestinskom suverenitetu. Međutim, njegovo postupanje tokom previranja na Bliskom istoku već preti da ugrozi njegove izglede za ponovni izbor 2024, pri čemu će za bilo kakav napredak koji Bajden može da ostvari ka rešenju dve države, verovatno biti potreban njegov drugi mandat.

Neki zvaničnici Demokratske partije brinu da bi njegovo postupanje u vezi s ratom moglo narušiti poziciju i Bajdena i partije među arapsko-američkim glasačima, kao i mlađim glasačima za koje ankete pokazuju da imaju veće simpatije prema palestinskim brigama nego stariji i više centristički orijentisani glasači.

Visoki zvaničnik Demokratske partije iz Mičigena rekao je da se Bajdenov odnos prema ratu već pojavio kao "ogroman" problem u toj državi i da bi mogao postati još uznemirujući ako se rat produži, a broj poginulih u Gazi nastavi da raste. Zvaničnik je govorio pod uslovom da ostane anoniman kako bi mogao da govori o osetljivim stranačkim problemima.

Za tu državu se i pre rata očekivalo da će Bajden biti suočen s teškom izbornom trkom 2024. On je pobedio u Mičigenu s manje od tri procentna poena 2020. godine, dok je republikanac Donald Tramp (Trump) pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton (Hillary Clinton) s razlikom od 0,3 odsto 2016. godine. Više od 300.000 ljudi bliskoistočnog ili severnoafričkog porekla živi u Mičigenu.