Plenković: Vukovar mora biti mesto zajedništva, a ne podela
Premijer Hrvatske i predsednik vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrej Plenković izjavio je na obeležavanju Dana sećanja na žrtvu Vukovara da taj grad mora da bude mesto zajedništva a ne podela.
Kolonom sećanja od vukovarske Gradske bolnice do Spomen-područja Ovčara 18. novembra obeležena je 32. godišnjica sloma hrvatske obrane grada. Nakon sloma je više hiljada ljudi odvedeno u logore u Srbiji, a najmanje 264 ranjenika i civila iz vukovarske bolnice likvidirano na Ovčari.
"I svi su u koloni (sećanja) dobrodošli, kao što su dobrodošli svih ovih godina", rekao je Plenković povodom odluke gradonačelnika Vukovara Ivana Penave iz desničarskog Domovinskog pokreta da ove godine kolonu predvode pripadnici "Hrvatskih odbrambenih snaga" (HOS), paravojne jedinice iz rata devedesetih koja u svom grbu ima ustaški pozdrav "Za dom spremni", prenosi Beta.
Na pitanje novinara smeta li mu taj ustaški pozdrav na amblemu HOS, Plenković je odgovorio je ta tema "apsolvirana" i da su oznaku "limitirali na ono što je bilo 1991, a one druge konotacije su neprihvatljive i štetne za Hrvatsku", prenela je agencija Hina.
"Ja se nadam da velika većina hrvatskih građana to zna i shvata", rekao je premijer.
Na pitanje o odluci predstavnika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koja je deo vladajuće koalicije, da ne dođe na komemoraciju u Vukovaru, Plenković je rekao da je to njihova odluka.
"Predstavnici SDSS-a su više puta bili u Koloni", rekao je Plenković dodavši da ne vidi šta se to promenilo.
SDSS, koja je deo vladajuće koalicije, juče je saopštila da ove godine neće polagati vence u Dunav u Vukovaru, ali ni učestvovati u kolonama sećanja u Vukovaru i Škabrnji.
U Vukovaru je danas državni vrh Hrvatske na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem, premijerom i predsednikom Sabora Gordanom Jandrokovićem.
U Hrvatskoj se 18. novembra obeleževa Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje.
Vukovar 1991. godine
Opsada Vukovara, čija je odbrana slomljena 18. novembra 1991, trajala je tri meseca, od sredine avgusta do 18. novembra 1991. godine. Za to vreme, prema evidencijama JNA, na Vukovar je ispaljeno 1,5 milion granata kalibra većeg od 100 mm i više od pet milijuna granata kalibra ispod 100 mm. Bačeno je i 2.500 avionskih bombi od po 250 kilograma.
Grad je branilo 1.800 ljudi. U ta tri meseca i u danima nakon ulaska JNA i paravojnih postrojbi u grad poginulo je ili ubijeno 2.717 osoba, a prema podacima Ministarstva hrvatskih branitelja još 383 osobe vodi se kao nestale iz Vukovara.
Nakon pada grada samo iz vukovarske bolnice su odvedene najmanje 264 osobe – ranjenici, hrvatski policajci i vojnici i civili – i ubijene na poljoprivrednom dobru Ovčara nedaleko od grada.
Tamo je pronađeno 200 posmrtnih ostataka, ali za posmrtnim ostacima 64 osobe koji su verovatno premešteni u sekundarnu grobnicu još se traga. Za ratne zločine u Vukovaru u Hagu su osuđeni zapovednici na terenu, oficiri JNA Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin, ali nitko od tadašnjeg vojnog ili političkog vrha u Beogradu.
Dio istočne Hrvatske pod kontrolom pobunjenih hrvatskih Srba vraćen je u ustavno-pravni poredak Hrvatske procesom mirne reintegracije koji je trajao od 15. januara 1996. do 15. januara 1998. godine.