Bez velikog iskoraka na samitu EU-Kina

Kina i Evropska unija složile su se na samitu u četvrtak, 7. decembra, u Pekingu da treba uravnotežiti njihove trgovinske odnose, ali bez znakova prevazilaženja razlika o nizu pitanja.

To je bio prvi neposredni susret na vrhu EU i Kine nakon četiri godine. Prethodno su razgovarali onlajn u aprilu 2022.

Poverenje između Kine i Evropske unije narušeno je zbog neispunjenih obećanja Pekinga o olakšavanju pristupa na kineskom tržištu za evropska preduzeća, kao i represivnih mera u Hong Kongu i severozapadnom regionu Sinđijang.

Kritikujući Kinu zbog velikog suficita koji ostvaruje u trgovini sa EU, evropski lideri su istakli da neće tolerisati "nelojalnu konkurenciju". Istovremeno, Peking je upozorio EU da očekuje da bude oprezna prilikom uvođenja "restriktivne" trgovinske politike.

Takođe, nema znakova da je EU uspela da ubedi Kinu da više iskoristi svoj uticaj na Rusiju kako bi okončala rat u Ukrajini i da pomogne u sprečavanju Moskve da izbegava zapadne sankcije.

Kina smatra da je Evropa pod velikim uticajem njenog glavnog konkurenta - Sjedinjenih Država - pokušavajući da zabije klin između Brisela i Vašingtona. Rat u Ukrajini je, međutim, samo ojačao transatlantski savez, jer se Evropa sve više oslanja na vojnu pomoć Vašingtona.

'Recipročni odnosi'

Kina i EU imaju zajednički interes za stabilan i konstruktivan odnos zasnovan na poštovanju međunarodnog poretka koji počiva na pravilima, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na konferenciji za novinare nakon sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćjangom.

"Moramo da učinimo naše trgovinske i ekonomske odnose recipročnijim i uravnoteženijim", rekao je Mišel i dodao da blok očekuje da Kina preduzme konkretnije akcije kako bi olakšala pristup tržištu za strane kompanije.

Predsednica Evropskog saveta Ursula fon der Lajen je rekla da su razgovarali o osnovnim uzrocima njihove trgovinske neravnoteže, od ograničenog pristupa kineskom tržištu i preferencijalnog tretmana kineskih firmi, do prevelikih kapaciteta kineske proizvodnje.

"Politički, evropski lideri ne mogu da tolerišu da je naša industrijska baza potkopana nelojalnom konkurencijom", rekla je ona.

"Kina je najvažniji trgovinski partner EU. Ali postoje jasne neravnoteže i razlike koje moramo da rešimo", istakla je fon der Lajen. Ona je dodala da je jedan od razloga usporavanje kineske privrede, što smanjuje domaću potražnju i podstiče njene kompanije da preusmere svoje proizvode na evropsko tržište.

EU navodi da njen rekordni trgovinski deficit sa Kinom od skoro 400 milijardi evra (431,7 milijardi dolara) odražava ograničenja za evropska preduzeća koja tamo posluju.

Si izjavio da Kina mora da štiti prava stranih firmi i intelektualnu svojinu

Brojni komesari EU posetili su Peking otkako je Kina ove godine ukinula ograničenja za ulazak zbog pandemije, uključujući šefove za trgovinu i klimu.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je prisustvovao samitu u Pekingu, istakao je prošlog meseca u obraćanju ambasadorima EU u svetu da "ako Kina nastavi da poriče realnost i posledice ove neravnoteže, rizikuje da se suoči sa rastućim zahtevima u Evropi za zaštitom".

EU traži olakšaniji pristup tržištu za niz proizvoda, uključujući kozmetiku, hranu za odojčad, medicinske uređaje, vino i druga alkoholna pića.

Tenzije rastu i oko jeftinijih kineskih električnih vozila, solarnih panela i vetroturbina koji su preplavili evropsko tržište.

'Nema više kineske politike otvorenih vrata'

Samit je održan u trenutku kada se procenjuje da će kineska ekonomija rasti samo za oko pet odsto 2024. i da će biti pogođena rastućim dugom koji je već poljuljao poverenje investitora.

Noa (Noah) Barkin, analitičar u nemačkom Maršal fondu, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi zbog toga EU mogla steći utisak o većem prostoru za uticaj na Peking nego u prošlosti.

Barkin, međutim, dodaje da je Brisel zabrinut da će Peking "pokušati da se izvuče iz trenutne slabosti prodajom jeftinih 'zelenih' tehnoloških proizvoda na evropskom tržištu", što bi potkopalo "domaće industrije koje nekoliko godina zaostaju za kineskim konkurentima".

Plamen Tončev (Tonchev), šef odeljenja za Aziju na atinskom Institutu za međunarodne ekonomske odnose, rekao je da je jedinstveno tržište EU veoma privlačno za Kinu usred njenog usporavanja.

"S obzirom na slabu domaću potrošnju u zemlji, izvoz ostaje jedan od ključnih pokretača rasta kineske ekonomije", rekao je on za RSE.

"Time se može objasniti zašto je Peking toliko uznemiren u vezi sa politikom EU 'smanjivanja rizika' (de-risking), za koju kinesko rukovodstvo smatra da je ravna razdvajanju (decoupling)", ističe Tončev.

Kina ne može ništa da ponudi Evropi zbog toliko ograničenja u svojoj ekonomiji, rekao je za Njujork tajms (The New York Times) Filip Le Kore (Philippe Le Corre), analitičar Instituta za politiku društva u Aziji, koji ukazuje na rastuću percepciju stranih preduzetnika da Kina više nije gostoljubivo mesto za poslovanje.

"Evropljani uviđaju da će konkretni rezultati biti ograničeni. Evropski zvaničnici i čelnici korporacija smatraju da (kineska) politika 'otvorenih vrata' više ne postoji", kazao je Kore za CNN.

"Fon der Lajen i Mišel žele da održe (otvorene) linije komunikacije, pogotovo zbog neizvesnog ishoda američkih izbora 2024. Šta ako se nova Trampova administracija vrati sa politikom trgovinskih sankcija protiv EU? Šta ako bi se razišao sa NATO-om?" naveo je Kore.

Kina protiv evropske istrage o subvencijama

Evropska unija je u septembru zvanično započela istragu o tome da li su proizvođači električnih automobila u Kini dobili vladine subvencije, što bi moglo da rezultira uvođenjem tarifa. Električna vozila su posebno osetljivo pitanje jer proizvodnja automobila igra veliku ulogu u evropskoj ekonomiji.

Kina je odbacila mnoge žalbe Evrope na neravnotežu u trgovini, rekavši da značajan deo izvoza zemlje u Evropu dolazi od kompanija u evropskom vlasništvu sa sedištem u Kini.

Uspeh kineske industrije rezultat je ranih investicija i inovacija, a ne subvencija, rekao je za Njujork tajms Tu Sinkuan, dekan Kineskog instituta za studije Svetske trgovinske organizacije.

Evropska preduzeća se takođe žale na ograničenje pristupa kineskom tržištu zbog zakona kojima se zahteva od stranih firmi da koriste kineske dobavljače, i izrazila su zabrinutost zbog zakona o nacionalnoj bezbednosti.

Peking kritikuje nameru Brisela da smanji oslanjanje na kineski uvoz, posebno ključnih sirovina.

He Jadong, portparol Ministarstva trgovine Kine, rekao je da njegova zemlja veruje da istraga "ozbiljno remeti i narušava globalni lanac automobilske industrije... i da će imati negativan uticaj na ekonomske i trgovinske odnose Kine i EU".

Šef kineske diplomatije Vang Ji je istakao da je njegova zemlja veoma zainteresovana da uveze više proizvoda iz Evrope.

"Posebno naprednih tehnologija i proizvoda visoke vrednosti, i nadamo se da Brisel neće postaviti nikakve barijere u trgovini između nas", istakao je Vang.

Na samitu je postignut sporazum da Kina jasnije predoči kako evropske kompanije mogu da poštuju stroža pravila o prenosu podataka iz zemlje.

Ta pravila su već postala toliko stroga da su neke američke kompanije, zauzimajući oprezan stav dok pravila ne budu jasnije definisana, zabranile zaposlenima u kontinentalnoj Kini da nose svoje laptop računare sa sobom na putovanja van ove zemlje.

Si: EU ne treba da doživljava Kinu kao rivala

Si je rekao da Kina i Evropa ne bi trebalo da gledaju jedna na drugu kao na rivale ili da se "upuštaju u konfrontaciju" zbog njihovih različitih političkih sistema.

"Ne treba da gledamo jedni na druge kao na rivale samo zato što su naši sistemi različiti, da smanjujemo saradnju jer postoji konkurencija ili da se upuštamo u konfrontaciju zato što postoje nesuglasice", naveo je kineski predsednik.

Si je rekao da Kina i EU treba da rešavaju svoje razlike kroz dijalog, i odbacio ono što njegova vlada vidi kao pomak u Evropi ka oštrijem i konkurentnijem pristupu Kini.

Kina je spremna da učini EU ključnim ekonomskim i trgovinskim partnerom i da sarađuje u oblasti nauke i tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, kazao je Si.

On je pozvao na "eliminisanje svih vrsta mešnja" u njihove bilateralne odnose, što je prećutna opaska na račun Vašingtona, ocenjuje Njujork tajms.

Si je rekao da obe strane moraju da razviju "ispravnu percepciju" jedna o drugoj i podstaknu međusobno razumevanje i poverenje.

Kineski premijer Li je na odvojenom sastanku rekao da se Kina protivi "širokoj politizaciji i sekjuritizaciji" ekonomskih i trgovinskih pitanja kršeći osnovne norme tržišnih ekonomija.

"Nadamo se da će EU biti oprezna sa uvođenjem restriktivne ekonomske i trgovinske politike", rekao je Li.

'Poboljšanje odnosa sa Evropom još važnije za Sija'

Poboljšanje veza sa Evropom može biti "još važnije" za Sija, smatra Stiv Cang (Steve Tsang), direktor kineskog instituta SOAS na Univerzitetu u Londonu. Usred konkurencije sa SAD, Peking ne želi da vidi EU "na strani Vašingtona", rekao je Cang za CNN.

Tokom prošle godine, kineski zvaničnici su uložili više diplomatskih napora da poprave odnose sa Evropom.

Međutim, Si "neće učiniti velike ustupke EU ako ne dobije nešto veliko zauzvrat", smatra Cank.

Činilo se da je ovog meseca Peking napravio gest dobre volje dozvoljavajući putovanje bez viza državljanima nekoliko evropskih zemalja, uključujući Francusku i Nemačku.

'Partner, konkurent i rival'

Evropski savet je u zaključcima od 30. juna ove godine naveo da nastavlja stratešku diskusiju o odnosima sa Kinom, potvrđuju višestrani pristup prema njoj tako da je "ona istovremeno i partner, i konkurent i sistemski rival".

Zbog toga se evropski blok dogovorio da radi na "smanjenju rizika" svojih lanaca snabdevanja ograničavanjem njihove zavisnosti od kineskih firmi. Evropska unija se takođe pridružila Sjedinjenim Državama u usvajanju ograničenja na trgovinu visokotehnološkim proizvodima sa Kinom.

Kineske kompanije na udaru EU zbog izvoza u Rusiju

EU je nezadovoljna neutralnim stavom prema ratu u Ukrajini, koji Brisel doživljava kao rusku agresiju.

EU poziva Kinu da osigura da njen izvoz ne pomaže ruskim ratnim naporima i da kompanije koje posluju u Kini ne potkopavaju sankcije Rusiji. Čelnici EU su zatražili od kineskih vlasti da spreče svoje privatne kompanije da izvoze evropske proizvode dvostruke namene u Rusiju koje ona koristi za vojnu kampanju u Ukrajini.

Trinaest kompanija sa sedištem u Kini su na udaru EU. Bez adekvatnih uveravanja iz Pekinga, lideri EU na sastanku u Briselu sledeće nedelje mogli bi da dodaju te firme na svoju 12. listu sankcija Rusiji.

Nacrt 12. paketa sankcija EU koji je RSE video u novembru ne uključuje nove kineske kompanije. Brisel je prvobitno uključio sedam kineskih firmi u svoj 11. paket sankcija, ali je četiri uklonio pre nego što ga je odobrio u junu nakon lobiranja kineskih zvaničnika i još nekih članica bloka koje su naklonjene Kini, kao što je Mađarska.

Neslaganje EU i Kine oko rata u Ukrajini

Mišel je pozvao Kinu da se "konstruktivno angažuje" na mirovnim predlozima Kijeva, ali zvaničnici EU nisu dali nikakve naznake pomaka kada je reč o kineskom reeksportu u Rusiju.

"Agresorski rat Rusije je očigledno kršenje međunarodnog prava i Povelje UN i ozbiljna pretnja evropskoj bezbednosti", rekla je Fon der Lajen.

"Zato smo podsetili na potrebu da Kina iskoristi sav svoj uticaj na Rusiju da zaustavi ovaj agresorski rat i da se angažuje u ukrajinskoj mirovnoj formuli".

Šef kineske diplomatije Vang Ji ponovio je poziv na hitan prekid vatre u Ukrajini i otvaranje pregovora između zapadnih lidera i ruskog predsednika Vladimira Putina o evropskoj bezbednosti i strateškoj stabilnosti.

"Ponekad nam evropski političari kažu da Kina treba da razgovara sa Rusijom, da treba da razgovarate sa predsednikom Putinom o povlačenju njihovih vojnika", istakao je Vang.

"To je veoma nezavisna, suverena nacija. Predsednik Putin svoju odluku donosi na osnovu sopstvenog nacionalnog interesa i bezbednosti", dodao je šef kineske diplomatije.

EU i Kina se ne slažu ni oko zbivanja u Izraelu. Za razliku od Brisela i Vašingtona, Peking nije osudio napad palestinske ekstremističke organizacije Hamas na Izrael 7. oktobra u kome je ubijeno oko 1.200 ljudi što je izazvalo spiralu nasilja.

Kineske vlasti su potom kritikovale napade izraelskih oružanih snaga na Pojas Gaze u kojima je, prema zdravstvenim zvaničnicima Hamasa, do sada poginulo oko 17.500 hiljada Palestinaca, od toga 70 odsto žena i dece.

Umereniji ton Kine

Nakon skoro tri godine samoizolacije tokom pandemije COVID-19 koja je nanela veliku štetu kineskoj ekonomiji i sve samopouzdanije spoljne politike koja teži da ospori svetski poredak predvođen SAD, čini se da je Peking sada zauzeo umereniji stav, ocenjuje AP.

Si je razgovarao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden) četiri sata prošlog meseca u Kaliforniji na njihovom prvom sastanku licem u lice u poslednjih godina dana, pri čemu su obojica obećali da će raditi na stabilizaciji njihovih sve komplikovanijih odnosa.

Povlačenje Italije iz 'Pojasa i puta'

Samit je održan dan nakon što je članica EU Italija navodno objavila da se povlači iz kineske inicijative "Pojas i put" koja ima za cilj izgradnju globalne mreže puteva, luka i elektrana koje finansira Peking.

Italija je prva članica G7 koja je pristupila inicijativi 2019. godine, koju je tadašnja vlada promovisala kao instrument za povećanje trgovine sa Kinom uz istovremeno ulaganje u velike infrastrukturne projekte.

Međutim, ništa od toga se nije ostvarilo, podseća AP. Od pristupanja Italije ovoj inicijativi, njen trgovinski deficit sa Kinom je porastao sa 20 milijardi evra na 48 milijardi evra.

Vang Lutong, generalni direktor odeljenja kineskog Ministarstva spoljnih poslova za Evropu, brani ovu inicijativu napominjući da joj se pridružilo skoro 150 zemalja.

"Ne mislim da napuštanje jedne ili dve zemlje može da zamagli svetlu budućnost ove inicijative", rekao je Lutong na konferenciji za novinare posle samita u četvrtak.

'Upravljanje razlikama'

Fokus na samitu bio je uglavnom "upravljanje razlikama i sprečavanje konfrontacije", istakao je Noa Barkin iz nemačkog Maršalovog fonda.

"EU je postigla svoj glavni cilj, a to je da prenese zabrinutost zbog neravnoteže u trgovinskim odnosima i podrške Kine Rusiji. Ali bilo bi pogrešno očekivati fundamentalne ekonomske i političke promene od Si Đinpinga koje traži EU", smatra Barkin.

S obzirom na ove tenzije, Janka Oertel, direktorka programa za Aziju u Evropskom savetu za spoljne odnose, kaže da Peking balansira između poboljšanja veza sa Briselom i izbegavanja velikih ustupaka.

"Taktička prilagođavanja trgovine i diplomatije su moguća, ali stvarne promene u strategiji su malo verovatne", ocenjuje Oertel.